Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

IT svet

16. 02. 2019.

Autor: I.Petrović Izvor: City radio

Zoran Modli - večiti dečak radijskog etra

Prošle nedelje, svet je obeležio, po osmi put, Svetski dan radija, praznik koji je ustanovio UNESCO u čast radija kao medija koji može i treba da doprinese boljitku ljudi. Radijskim ljudima je svaki dan Dan radija, primetio je sasvim ispravno Zoran Modli, kada smo ga zamolili da sa nama razgovara na temu radija, njegove uloge nekad i sad, njegove budućnosti kao medija. Nismo slučajno odabrali Zorana Modlija kao sagovornika. City radio je, verovatno, jedna od retkih radio stanica u zemlji na kojoj se svake nedelje, tačno u 10h, premijerno, a u subotu, u istom terminu, reprizno oglašava džingl „Zakona akcije i reakcije“, popularnog „ZAIR“- a, koji stvara, sa mnogo entuzijazma i ljubavi, upravo Zoran Modli i to već 18 godina u kontinuitetu.

Ko zaista voli i poštuje radio kao medij, ime Zorana Modlija, jednostavno mora da zna. Hajde da se malo podsetimo svi zajedno ovog strastvenog zaljubljenika u radio, koji od njega uporno nije odustao čak i kada mnogi drugi jesu i koji je mnogo decenija prisutan u etru sa istim žarom, najpre kao voditelj i popularni disk džokej a zatim i kao producent nekoliko veoma slušanih emisija. U čemu se krije tajna te Modlijeve neprolazne strasti zvane radio i kako je jedan profesionalni pilot svesno zalutao i aterirao na radio talase?

Popularni voditelj kaže za City radio da bi potonje pitanje trebalo preformulisati pa se zapitati kako je jedan profesionalni radio voditelj svesno zalutao i aterirao u avijaciju.

„Ali, hajdemo o radiju. Hajde da preskočimo one priče o detinjstvu, kućnom radiju, koji sam fingirao galameći, pevajući i svirajući iza drvene kutije od marmelade nego bolje da pređemo u ono vreme kada je radio ozbiljno ušao u moj život“, započinje Modli svoju više nego inspirativnu priču, „Disk džokeji u ono vreme nisu postojali. Ja sam želeo da ponudim nešto novo i autentično i mislio sam da će mi od velike pomoći biti to ako upišem tadašnju Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, kako se tada zvao Fakultet za dramske umetnosti.“

Naš sagovornik kaže da je ušao u uži izbor ali da spletom srećnih okolnosti ipak nije prošao dalje. Kaže, srećom, jer bi ga to, smatra, odvelo na sasvim drugu stranu. Onda se pojavilo zanimanje radio voditelja.

„Već su probili led Nikola Nešković sa emisijom „Prijatelj zvezda“, zatim Milovan Ilić sa emisijom „Minimax“, a to je bilo vreme kada su se i druge stvari otvarale. Proradila je diskoteka kod Laze Šećera, kraj Ateljea 212, puštane su ploče u tadašnjem „Cepelinu“ na Tašu, pa u „Akvarijusu“, a mi smo, par mojih istomišljenika i ja, 1969., otvorili diskoteku u zemunskoj Sinagogi.“ – objašnjava Modli početke svog aktivnog radijskog života.

Te iste 1969. godine počeo je da radi Beograd 202, kako Modli kaže, prvi neformalni radio na kome je neko vreme pisao tekstove za spikere večernjeg programa.  On smatra da je Radio Beograd bio prosto nateran da otvori „202“ jer je neposredno pred otvaranje tog radija, sa radom otpočela Radio Avala.

„Ova stanica je emitovala program samo dve nedelje, a čini mi se, kao da je to trajalo mesecima. Ugašena je zato što je bila piratska ali je imala snažan odjek pošto je pokazala da publika želi nešto novo.“ – uz osmeh se priseća Modli prve piratske stanice u etru.

„Dvestadvojka“ je krenula 1969., a nepunu godinu kasnije, 1.aprila 1970. otvoren je „Studio B“. Modli kaže da je on bio potpuno drugačiji od Radio Beograda:

„Išlo se na improvizaciju a najcenjeniji su bili voditelji koji pred sobom nisu imali nikakav papir. E, na ovu stanicu sam upao zahvaljujući radu u diskoteci, u Sinagogi. Snimio sam pola sata nastupa i to je bilo – to. Rekli su: „Nama ovo treba! Nama treba disk džokej!““.

Početak rada na „Studiju B“, za Modlija je bio ostvarenje davnašnje želje, da počne da radi na radiju. Sa avijacijom je bilo nešto drugačije. Iako kaže da nikada nije verovao u genetsku predispoziciju, a kao sin poznatog konstruktora aviona, u mladosti kaže toga nije bio svestan, jer sa ocem nije živeo. Za avijaciju se najozbiljnije zagrejao, sredinom sedamdesetih, kada je bio u fazi napuštanja „Studija B“.

„Drugar mi je rekao da je raspisan konkurs za obuku pilota u tadašnjem Vaduhoplovnom savezu Beograda. Otišli smo, prošao sam uspešno lekarski pregled i počeo sam sa kursom za sportske pilote. Da mi je neko rekao tada da ću biti pilot koji vozi putničke avione, rekao bih: Ma, nema šanse! Ali, kada čovek jednom krene u to, sve ga jače vuče.“ – iskren je Modli i još iskreniji kada priznaje da mu je od tog trenutka, avijacija postala najvažnija stvar u životu a da mu je di-džejing bio dobar način da zaradi novac za časove letenja.

Tako je došao i do prve letačke dozvole. Poznati voditelj i pilot kaže da to što je došao iz sveta medija među pilote nije bila prednost. Naprotiv. Kolege su ga malo podozrivo gledale i kako kaže, trebalo je malo vremena da ga prihvate.

„Ipak, da nisam otišao u avijaciju već da sam ostao na radiju, pitam se kako bi izgledao moj život danas. Poslednjih par decenija, ljudi sa radija, od tog posla uglavnom imaju malo vajde. Stanice su u stalnim finansijskim problemima, jedva opstaju. Tako da sam kao pilot, mogao sebi da priuštim zadovoljstvo zvano radio i da ne prekidam rad na radiju, paralelno sa letenjem i da ne razmišljam da li će mi neko plaćati za to što radim na radiju ili ne.“ – objasnio nam je Modli kako je uspeo da usaglasi svoje dve ljubavi - avijaciju i radio.

Sa dolaskom modernih vremena, Zoran Modli je odlučio da svoje emisije prebaci u sajber prostor te da se ne vezuje samo za jednu radio stanicu. Emisiju pravi u kućnoj produkciji a emituje ih ko želi.

Zoran Modli je svedok transformacije radija kao medija, a čini se da je od svih medija upravo radio najviše prošao kroz nekakve prilično bolne transformacije. Zamolili smo ga da uporedi radio nekadašnji sa radiom 21.veka? Koje su mu prednosti a koji su mu nedostaci?

Modli kaže da je on, lično, stalni slušalac onih radio programa koji i govore a ne samo pevaju te da ličnu kartu nekog radija čita iz njegovih verbalnih sadržaja a ne samo muzičkih plej – lista.

„Muzike mogu da nafilujem ne samo koliko hoću, već i onu koja mi nešto znači. To može svako. Muzika je dostupna čim u adress bar ukucate y, pa se youtube nastavak učita sam od sebe. Ali za pametnom i zanimljivom rečju treba tragati. Umni ljudi ne sede po formatiranim, instant medijima, po instant radio stanicama. Njih ćete naći na talasima i stream-ovima ozbiljnih kuća koje imaju obrazovane saradnike, iskusne urednike, profilisane redakcije. Takvih danas nema mnogo.“ – kaže Modli i dodaje da se danas takve radio stanice mogu nabrojati na prste jedne ruke.

Naš sagovornik kaže da je doba njegove rane mladosti, „doba radija“ što bi podseća nas, rekao Vudi Alen u svom kultnom filmu.

„Određen sam na dnevnu smenu, pred radijskim mikrofonom, kao glumac koji kreće na pozorišnu predstavu. Prijatno uzbuđen sam bio, duboko koncentrisan i sa pritajenim iščekivanjem da ću, i ovog puta, doživeti nešto nedoživljeno.“ – podelio je sa nama odli lični doživljaj jednog radijskog voditelja ranih sedamdesetih.

U narednoj deceniji koju je obeležila mrtva trka radija i televizije, stvari su se izmenile. Na posao je odlazio opušten, naoružan samo osnovnom idejom.

„Znao sam da će, čim dahnem u mikrofon, emisija krenuti da se pravi sama od sebe. Danas kada se radio uglavnom ne sluša, već osluškuje, postao sam prokleti rutiner koji unapred sve zna. I koji samo treba da odluči koliko i kako. Koliko će dozirati muzike, koliko tvrdih i koliko mekih informacija a koliko emocija. I kako sve to upakovati u vremenski slot, koji je naravno ograničen trajanjem emisije.“ – veoma plastično poredi za City radio razliku između nekadašnjeg i sadašnjeg radija proslavljeni disk džokej, voditelj i avijatičar Zoran Modli.

On smatra da se nekadašnji radio pravio analognim razmišljanjem a da se današnji radio pravi razmišljanjem koje nekako više spada u svet nula i jedinica – digitalnim razmišljanjem.

Nekadašnji radio je zahtevao i veće fizičko angažovanje kaže Modli:

„Ja sam jedan od prvih koji je prešao na self-op sistem, početkom osamdesetih godina. Znači radio sam sve. Brinuo o muzici, gostima, vođenju emisije, mikrofonu, mikseti, nameštanju ploča, šniranju i nameštanju magnetofonskih traka, dakle kompletan posao producenta, voditelja, muzičkog saradnika i tonskog realizatora. A to je bio vrlo naporan fizički posao, koji je zahtevao kondiciju i duboku koncentraciju.“

Da bi to ilustrovao još bolje popularni radijski voditelj opisuje kako je izgledalo na primer, realizovanje njegove emisije „Ventilator“, krajem sedamdesetih prošlog veka.

„Umeo sam da se toliko razmašem, da su ljudi dolazili da gledaju mene kako to radim a ne da bi slušali emisiju.“ – kroz smeh se priseća Modli.

Danas je sve drugačije, smatra naš radijski gost. Dovoljno je da se sedne ispred monitora, uzme se miš u ruku i jedan klik vas vodi do onoga što vam je potrebno. Montaža emisije je mnogo jednostavnija sa mnogo manje fizičkog angažovanja.

„Ali, recite mi šta je slađe? Da gledate kako drugi plivaju ili da sami plivate u bazenu?“ – upitao se bivši disk džokej.

Komentari (1)

ostavi komentar
pon

18.02.

2019.

Zoran Modli [neregistrovani] u 21:31

Ništa bez City radija

Pre svega, moram da se zahvalim na divnoj prezentaciji i bogatoj ilustraciji! - svakako, upravo objavljenog intervjua, koji je koleginica Ija tako lepo iz zvuka pretočila u tekst. City radio inače zauzima posebno mesto u mom medijskom životu nakon dvehiljadite, pre svega zato što je među prvima, ako ne i prvi, prihvatio moju emisiju "Zakon akcije i reakcije" (ZAIR) u svoje okrilje, te je i dan-danas neguje na svom programu. Doduše, ni ja nisam ništa manje prilježan - od dana kada sam ZAIR sa "živog" emitovanja (počeo je s proleća 2000. na "dvestadvojci") preselio u sajber prostor, nisam propustio ni jednu jedinu nedelju, niti sam načinio ijednu pauzu u proizvodnji emisije. Upravo zbog toga očekujem da se s krajem ove godine cela priča zaokruži: za Novu 2020. godinu "ispod prese" će istovremeno izaći i hiljaditi ZAIR! Ali, o tom potom...

Veliki pozdrav i puno ljubavi za ekipu koja čini City radio!

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije