Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Obrazovanje

18. 07. 2017. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Manuel: „Biću ambasador Srbije u Argentini!”

Kada je, kao učenik na razmeni, u septembru stigao iz Argentine u Prvu nišku gimnaziju „Stevan Sremac”, Manuel Leon Kanepa mogao je samo da se predstavi na srpskom. Nedavno, pred povratak u svoju zemlju na solidnom srpskom jeziku ispričao nam je zašto je zavoleo Srbiju, Niš i ljude u njemu i zbog čega je poželeo da bude „ambasador“ naše zemlje u Argentini.

Dolazeći u daleku Srbiju, mladi Argentinac  nije ni sanjao da će se u nju zaljubiti. U gradu na Nišavi živeo je proteklih godinu dana predivnim životom tinejdžera, stekao mnogo novih prijatelja, naučio srpski jezik, upoznao istoriju i kulturu naše zemlje i našeg grada. To, međutim, nije sve. Boravak u Srbiji omogućio mu je i da putuje i upozna krajeve i zemlje o kojima je samo maštao, misleći da iz Argentine nikada neće moći do njih, jer su veoma daleko.

Srpska porodica, gimnazija i drugari iz škole zauvek u srcu 

Manuelu je boravak u Srbiji brzo prošao. Ima osećaj kao da je tek stigao. Seća se kako nije gotovo ni reč srpskog znao, osim da se kratko predstavi.

„Sve mi je sada tako čudno. Ne mogu da verujem da već odlazim. Nikada neću zaboraviti vreme provedeno na razmeni”, na srpskom jeziku nam opisuje svoja osećanja Manuel.

Niš je Manuel doživeo kao poseban grad, drugačiji od drugih. To je, kaže, verovatno zbog ljudi koji su veoma dobri.

„Ljudi su komunikativni, otvoreni. Svi su me stalno pitali kako sam, da li je sve u redu, da li mi nešto treba. Lepo sam se osećao zbog toga. Posebno je divna moja srpska porodica. Ja sada imam dve mame, dva oca, braću i sestre, čak i dve bake. One su stalno brinule da nisam gladan, spremale mi sve što volim da jedem, pržile palačinke. Zato sam se i ugojio”, kaže nam kroz osmeh.

U svojoj srpskoj porodici naučio je i šta znači slaviti slavu i koliko je to značajno i lepo zbog okupljanja porodice i prijatelja.

„Moja srpska porodica je ipak nešto najbolje što mi se dogodilo na razmeni”, iskren je Manuel.

Sa druge strane, oduševljen je vremenom provedenim sa drugarima iz svog III 1 , i u školi i van škole.

„Mi smo razgovarali na tri jezika: na engleskom, španskom i srpskom. Mnogo su mi pomogli da naučim srpski jezik, koji sam zavoleo, a učestvovao sam i u nekim programima u školi. Nikad neću zaboraviti svoj život u Sremcu. A i sloboda je ovde veća, to mi se sviđa. Kada je odmor, možeš da izađeš iz škole na ulicu, odeš do prodavnice i kupiš užinu. U Argentini ne mogu da izađem iz škole sve dok se ne završi nastava“, ispričao je Manuel.

Ono što mu se takođe dopalo jesu javni časovi i tribine sa poznatim ličnostima, koje su bile organizovane u školi. Tada je mogao da razgovara sa njima, da postavi pitanje i sazna nešto novo i korisno od uspešnih i poznatih. Oduševljen je i proslavom školske slave jer toga u Argentini nema.

Susret sa Novakom

U Nišu se Manuelu  ostvario i san da upozna jednog od najvećih tenisera sveta – Novaka Đokovića, zahvaljujući kome je i izabrao Srbiju kao zemlju u kojoj će boraviti kao učenik na razmeni. Taj susret organizovali su mu profesori iz škole, znajući da Manuel trenira tenis i da se divi Novaku.

Upoznavanje sa Novakom učinilo je da Manuelov doživljaj Srbije i grada Niša bude još fascinantniji, a i potvrdio da je Novak veliki čovek i sjajna ličnost.

„Dva dana posle susreta sa Novakom nisam mogao da spavam. Bio sam presrećan i nisam mogao da verujem da čovek koga sam samo gledao na televiziji sada stoji pored mene i razgovara sa mnom. Moji drugovi nisu mogli da veruju da sam pričao sa Novakom, moja porodica je bila oduševljena, a posebno emotivno to saznanje je doživela baka, sa kojom zajedno gledam teniske mečeve“, kaže Manuel.

Tinejdžerski dani u Srbiji i Nišu za nezaborav

Manuel je u Nišu provodio sjajne tinejdžerske dane: išao u školu, posle škole odmarao, učio, trenirao tenis, odlazio u obilaske kulturno-istorijskih spomenika, upoznao srpsku kuhinju u izvanrednim srpskim kafanama kakve u Argentini ne postoje, doživeo kako se u Srbiji slavi 18. rođendan, provodio predivne trenutke u „amfiju” na nišavskom keju.

Manuel je uspeo da obiđe, osim Beograda i Niša, i neka druga mesta koja će pamtiti. Zimus je bio na Kopaoniku, išao je sa vršnjacima na ekskurziju i tom prilikom video Budimpeštu i Beč, a pred povratak u Argentinu domaćini su ga iznenadili letovanjem u Grčkoj.

Manuel je srećan jer se vraća svojoj porodici i prijateljima koje nije video godinu dana, ali kaže i da je veoma tužan jer napušta Srbiju, srpsku porodicu, drugare iz škole i grad Niš, koji je veoma zavoleo. Obećao nam je da će se jednom ipak vratiti, a do tada biće pravi ambasador Srbije u Argentini.

„U Argentini se gotovo ništa ne zna o Srbiji, a ja želim svima da kažem kako je lepo ovde i koliko su Srbi dobri ljudi”, rekao nam je Manuel na kraju razgovora.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije