Home  |  Vesti  |  Obrazovanje  |  Argentinac ove godine đak Prve niške gimnazije “Stevan Sremac”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Obrazovanje

01. 09. 2016. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Argentinac ove godine đak Prve niške gimnazije “Stevan Sremac”

Šesnaestogodišnji Manuel Leon Kanepa kao đak na razmeni mogao je da bira u kojoj će zemlji završiti ovu školsku godinu, a on je izabrao Srbiju. Privukli su ga naša istorija i kultura, a na odluku je uticalo i poštovanje prema najboljem teniseru sveta, Novaku Đokoviću, zahvaljujući kome je i čuo za našu zemlju.

Manuel će ovu školsku godinu provesti kao đak filološkog odeljenja trećeg razreda Prve niške gimnazije “Stevan Sremac”.

Njegov dolazak sa oduševljenjem su prihvatili budući školski drugari i drugarice, a posebno oni koji uče španski jezik. Pozdravili su ga velikim aplauzom nakon što im se predstavio na čistom srpskom jeziku.

“Zovem se Manuel, dolazim iz Argentine i imam 16 godina”, izgovorio je u svojoj novoj učionici harizmatični mladić.

Milena Simonović Jović, razredni starešina,  takođe se raduje dolasku mladog Argentinca, i veruje da će njegovo prisustvo doprineti kvalitetnijem radu u grupi talentovanih filologa.

“Sa oduševljenjem dočekujemo Manuela. Odmah nam se dopao. Otvoren je i komunikativan. Biće to izazov za sve nas. Preporuka je da isključivo sa njim govorimo na srpskom, kako bi što više naučio, ali naši učenici odlično znaju i engleski što će im pomoći u komunikaciji, a jedna grupa uči i španski. To je verovatno i jedan od razloga što je došao baš u našu školu. Tako ćemo mi njemu pomoći da uči srpski jezik, a on nama da savladamo španski”, rekla je razredna Milena Simonović Jović.

U Nišu je Manuel postao član porodice Stanojević, koja ga je prihvatila kao svoje dete. Tako ga je, prvog dana nove školske godine, u školu dopratio njegov “srpski tata”, Saša Stanojević.

“Jedna agencija iz Beograda, čiji je moj sin volonter, tražila je porodicu koja bi prihvatila dečaka iz Argentine. Moj sin se prijavio, izabrali su ga, zatim smo stupili u kontakt sa Manuelom i njegovom porodicom, dopisivali se, komunicirali i preko Facebook-a, i tako je Manuel došao kod nas. Bio je nedelju dana u Beogradu na nekim predavanjima, a onda smo mi otišli po njega i doveli ga u Niš. Sporazumevamo se na engleskom, ali on veoma brzo uči srpski. Veoma je pametan”, kaže Saša. 

U porodici sve dobro funkcioniše, kako se ophode prema svojoj deci, tako i prema Manuelu.

“Kad hoće da izađe, da prošeta, mora da pita, a mi mu dozvolimo ili ne dozvolimo. Kao da je naše dete. Znatiželjan je. Želi da sam prošeta, da istražuje grad, da se sam snađe i dobro mu ide. Malo mu je bilo čudno što se na našim pešačkim prelazima nalaze semafori, jer u njegovom gradu nije tako.  Inače se dobro uklopio”, rekao nam je Saša. 

Manuel je iz grada Termas de Río Hondo koji se nalazi na severu Argentine, u pokrajini Santiago del Estero. Ovaj šesnaestogodišnjak je veoma talentovan i vredan, trenira tenis, svira gitaru i bubnjeve. Tango kaže ne igra, ali obožava kumbiju, muzički žanr koji potiče iz Argentine. Oduševljen je našom istorijom i kulturom, a veoma poštuje naše sportiste, pre svega Novaka Đokovića i Miloša Teodosića.

“Srbija je mnogo drugačija od moje zemlje. Privukla me istorija vaše zemlje, i želim da što više naučim o kulturi, običajima. Imao sam više opcija i nije bilo lako doneti odluku u koju ću zemlju da otputujem na razmenu, nije bilo lako ostaviti prijatelje i porodicu. Nisam se pokajao i mislim da sam napravio dobar izbor, a jedna od osoba koja je pomogla u izboru je Novak Đoković, jer sam zbog Novaka i saznao za Srbiju”, rekao nam je Manuel.

Na iznenađenje svih u školi ponudio se i da malo pomogne, počisti učionice ako treba, jer učenici u Argentini to rade. U niškoj gimnaziji pomoć očekuju tako što će ga videti kao učesnika u predstavama i kao “asistenta” profesorici španskog jezika, Višnji Jovanović. I ona je oduševljena što će izvorni govornik biti njen novi učenik. 

Manuel je krajem avgusta stigao u Srbiju, proveo nekoliko dana u Beogradu, a od nedavno je u Nišu.

“Ono što mi se već dopalo, to su ljudi, koji su topli i srdačni, kao i u mojoj zemlji. A mnogo mi se dopala i srpska kuhinja. Porodica u kojoj sada živim u Nišu je divna i dobro se slažemo. Svi su vrlo prijatni i srdačni, a sa svojim “bratom” iz srpske porodice imam fenomenalan odnos”, kaže Manuel. 

Za sada je sa svojim “bratom”, odnosno domaćinom, obišao spomenik na Bubnju, ali jedva čeka da vidi sve naše spomenike kulture i sazna što više o našoj istoriji. Srpski jezik, kako kaže, nije mnogo težak ali jeste mnogo drugačiji od njegovog maternjeg jezika i zato se trudi da što više sluša, i daće sve od sebe da ga nauči, i bude uspešan đak najstarije niške gimnazije. 

Iako ove školske godine neće dobijati ocene, već samo potvrdu o boravku u školi, i to na kraju školske godine, Manuel je veoma motivisan da što više nauči o Srbiji, ali i gradu Nišu.  

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije