Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Obrazovanje

16. 07. 2013. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Skoro polovina Vukovaca iz OŠ zadrži uspeh u gimnaziji

Statistički podaci pokazuju da tek manje od polovine Vukovaca iz osnovnih škola zadržava, odnosno nastavlja sa istim uspehom u gimnaziji, a još očigledniji je pad uspeha učenika već u prvom razredu gimnazije. S jedne strane, takvi statistički pokazatelji nisu novi i neočekivani, tačnije prisutni su sa manjim odstupanjima nekoliko prethodnih decenija.

Osim uobičajenih i prilično logičnih argumenata koji se decenijama koriste kao objašnjenja ili razlozi ovakvog pada uspeha kao što su: promena sredine i uobičajenih dnevnih obaveza i navika (većem broju učenika je srednja škola geografski udaljenija od osnovne škole), promena, odnosno povećanje broja nastavnih predmeta i predmetnih nastavnika (kompletna promena sastava nastavnika po nastavnim predmetima), povećanje broja i niova svakodnevnih obaveza i u vannastavnim aktivnostima i kod kuće, same biološke i psihofiziče promene učenika u tom uzrastu i slično, sasvim je sigurno da postoje i novi uzroci i pojave koje bitno utiču na uspeh sadašnjih generacija učenika.

Neki od tih novih uzroka mogu biti i sledeći:

• Poslednjih godina sve veći uticaj imaju i nove pojave koje su sve prisutnije u svakodnevnom radu svih nas, a naročito učenika kao što su opšte stanje i okruženje kako na globalnom tako i na lokalnom nivou koji se itekako odražavaju na nivou porodice, gde osim sveprisutnog problema standarda života, osim u finansijskom i u svakom drugom pogledu, a naročito u pogledu hroničnog nedostatka vremena koje je neophodan uslov za postepeno i detaljno učenje i proučavanje.


• Veliki uticaj medija i reklama uglavnom u negativnom smislu – kao jedan od primera mogu se navesti udarni termini i potpuni nedostatak edukativnih sadržaja koji su uglavnom ili na specijalizovnim stranim kanalima ili u terminima iza ponoći i ranim jutarnjim satima.


• Dinamična i uglavnom negativna promena navika i kulture čitanja svih vrsta i nivoa materijala od uskostručnih do lakih zabavnih sadržaja.


• Sve veći uticaj novih informaciono-komunikacionih tehnologija i u pozitivnom i u negativnom smislu, koji zahteva posebnu temu za detaljniju analizu, a jedan od njih bi mogao biti i sledeći: sve veće i češće korišćenje novih informacionih-komunikacionih tehnologija, koje se najdinamičnije menjaju u svakodnevnom životu i poslovanju, zahteva vrlo ozbiljan pristup i u obrazovanju na svim nivoima koje će biti zasnovano na sveobuhvatnom, ozbiljnom i vrlo detaljnom istraživanju sa jasno definisanim mehanizmima za merenje kvaliteta uspeha i u poslovanju i u obrazovanju.


• Veoma brzo se menjaju značaj i uloga veština faktografsko-memorijskog pamćenja činjenica i logičko-rezonskog zaključivanja, kao i uloga i praktična primenljivost takozvanog “zdravog razuma”.


• Funkcionalna i elementrana pismenost postaju značajno drugačiji.


• Sve izraženije su uloge i značaj elementarne pismenosti na takozvanom korisničkom nivou i kreativno-razvojne pismenosti na takozvanom nivou razvojnih potencijala i mogućnosti.


• Nemali uticaj imaju u pojave sociološkog aspekta uzrokovane zahtevima modernog okruženja koje se reflektuju na timski rad, rad u parovima i individulizam.


• Na kraju treba istaći i jednu vrlo prostu i na prvi pogled nebitnu, ali vrlo čudnu činjenicu koja je vezana za sam naš sistem obrazovanja, osim nekoliko manje-više poznatih novih nastavnih predmeta koji učenici dobijaju u prvom razredu kao što je latinski jezik, dobijaju i nastavni predmet iz računarstva i informatike.

U osnovnoj školi ovaj nastavni predmet je izborni i bira ga tek negde oko 30% učenika, a ocena ne ulazi u prosečnu, pa samim tim i ne utiče na diplomu Vuk Karadžić. Kako stvari kod nas stoje, učenici se praktično prvi put sreću sa ovim nastavnim predmetom tek u prvom razredu srednje škole, odnosno gimnazije.

Iako je nastavni plan u prvim razredima srednjih škola i gimnazija mnogo više na osnovnom, elementarnom korisničkom, nego na nekom ozbiljnijem nivou, a i sami učenici ne svrstavaju ovaj nastavni predmet u grupu težih, ipak se prosečna ocena kreće od 4,22 do 4,57 po razredima što svakako utiče i na broj učenika koji ima ili želi da zadrži ukupnu prosečnu ocenu na 5,00.

Naravno da ovde nisu navedeni ni približno svi novi uzroci koji značajno utiču na uspeh učenika, ali i na osnovu samo ovih navedenih, aktiv računarstva i informatike i nastavničko veće gimnazije Stevan Sremac stalno prati što je moguće više pokazatelja i trudi se da ih na što bolji način analizira i primeni u svakodnevnom radu, koliko god je to u našim mogućnostima i ne čekajući rešenja na nacionalnom nivou.

„I pored brojnih problema, škola je uvela nekolilo sistema u oblasti IKT kao što su sistem za elektronsko učenje, sistem za obradu podataka o ocenama učenika, elektronsku onlajn biblioteku, svi nastavnici su stekli ECDL diplome, a i u svim drugim oblastima se trude da prate sve promene i da nalaze najbolja rešenja. Čini se da je danas veoma teško uporediti statističke podatke na takav način da se utvrdi deo koji bi bio bazičan odnosno tačan, što nije daleko od istine, pogotovu ako ne postoji jedinstven informacioni sistem“, kaže profesor informatike Dragan Ilić.

Ipak, iako je broj Vukovaca već u prvom razredu u gimnaziji prepolovljen na ulazu (iz osnovne škole u prvi razred), svakako treba navesti i nekoliko veoma bitih podataka na izlazu koji bi trebalo da daju validnost svim navedenim podacima, napominje Ilić.

„Broj učenika, odnosno maturanata naše gimanzije koji položi prijemne ispite na fakultetima tako da bude na rang listi na budžetu je preko 95% - što se prilično lako može proveriti pregledom rezultata prijemnih ispita objavljnih na zvaničnim sajtovima svih fakulteta početkom jula. Veliki broj učenika postiže značajne i vrhunske rezultate na raznim takmičenjima i to i na državnom i na međunarodnim nivoima takmičenja. Preko 75% naših učenika završava univerzitetsko obrazovanje u roku, veliki broj njih počinje da radi već na drugoj ili trećoj godini studija. U međunarodnoj razmeni studenata, naši učenici uvek imaju statistički bolji uspeh u školama u inostranstvu od onog koji su imali u našoj gimnaziji. Maturatnti naše gimnazije, čak i ako nisu Vukovci bez problema upisuju fakultete poznatih univerziteta u Engleskoj, Austriji, Italiji i SAD.“, navodi Dragan Ilić.

Dragan Ilić, na primeru gimnazije Stevan Sremac, dao nam je preciznu sliku o uporednom pregledu statističkih podataka o Vukovcima iz osnovne škole koji upisuju Prvu nišku gimnaziju, a veruje da je slična situacija i ostale 2 ili 3 niške gimnazije.

„Poenta je što pravi Vukovci uglavnom upisuju gimnazije i delom medicinske škole, te polovina njih zadržava isti uspeh i nastavlja, druga polovina malo podbaci na nekim stručnijim i težim predmetima (matematika, hemija, fizika, latinski, francuski, ili istorija-geografija-biologija) ali u svakom slučaju sasvim solidno nastavlja svoje školovanje kakvo god ono bilo po mnogima lakše sa nižim kriterijumima nego nekada, ali sa druge strane realnost nas ponekad demantuje naročito sa rezultatima u inostranstvu ili u poslovanju“, kaže Ilić.

Kakva je situacija sa onim drugim delom Vukovaca iz osnovnih škola koji već na završnom ispitu podbace, to je druga priča, za koju u ovom momentu nemamo dobre i pouzdane podatke, osim naznaka da je ovogodišnjim poništavanjem rezultata završnih ispita dobar deo njih upisao gimnazije, tako da će sigurno biti propraćeni u naredne 4 godine.

„Osim brojnih zahteva koje imamo prema prosvetnim nacionalnim institucijama, smatram da je ovo još jedna dobra prilika, da se između ostalog istakne značaj novih IKT, a posebno uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju koji svakako nije dovoljan, ali jeste više nego neophodan uslov za bilo kakvu ozbiljniju analizu i planiranje u budućnosti, pa ovde navodim link do zahteva najzdravijeg dela privrede, a koje je podržalo i naše udruženje informatičara“, rekao nam je profesor informatike u Prvoj niškoj gimnaziji Stevan Sremac.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije