Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Obrazovanje

16. 07. 2013. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Svaki peti osmak - Vukovac

U javnosti se ovih dana vodi polemika o broju učenika koji su nosioci diploma Vuk Karadžić, a podaci kažu da je poslednjih godina svaki peti osmak Vukovac. Procenat broja učenika sa vukovom diplomom manji je u seoskim i manjim sredinama u odnosu na grad.

Sa poništavanjem završnih ispita nekako su u senci ostali njihovi rezultati. U Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu, od 3. 280 osmaka, 788 završilo je osnovnu školu sa odličnim uspehom, a čak njih 700 ima vukovu diplomu. Sa druge strane, na završnom ispitu samo 10 učenika osvojilo je na završnom ispitu maksimalnih 40 poena, generalno su loše uradili testove.

Lep je podatak da imamo toliko odličnih đaka i vukovaca, ali koliko je to realno i ostaju li oni najbolji i u nastavku školovanja? Odgovore na ova pitanja potražili smo od stručnih ljudi, profesora i direktora čije škole upisuju najviše vukovaca.

Ko je VUKOVAC?

Postoje standardi koje učenik u osnovnoj i srednjoj školi mora da zadovolji kako bi dobio Vukovu diplomu, a ovi podaci mogu da nam pokažu da su deca zainteresovana za učenje i napredak. Sa druge strane tu je i zasluga nastavnika koji su poslednjih godina mogli da napreduju u radu sa decom zbog intenzivnih stručnih seminara koje su u obavezi da prolaze, kaže upravnik Departmana za pedagogiju, prof. dr Bisera Jevtić.

„Podrazumeva se da „vukovac“ mora da ima sve petice od trećeg do petog razreda osnovne škole. On je i svestran, jer postiže dobre rezultate iz raznorodnih disciplina, odnosno i društvenih i prirodnih nauka. Vukovac treba da iz svih predmeta pokaže funkcionalno znanje, da ono što je naučio razume i može praktično da primeni. Od vukovca se očekuje, da zadovolji i neke emocionalne i socijalne kriterijume“, kaže prof. dr Bisera Jevtić.

Vukova diploma bi trebalo da bude znak da su učenici stekli određene kompetencije – kognitivnu, koja se odnosi na intelektualne sposobnosti, i radno-akcionu kompetenciju, koja mu omogućava praktičnu primenu i funkcionalnost.

Vukovci nisu obični odlikaši, oni treba da pokažu više, da imaju rezultate na takmičenjima i da su njihova znanja trajna. U srednjim školama se raduju vukovcima, ali da li će nastaviti sa uspesima zavisi i od rada sa nastavnicima u tim školama.
Pored Gimnazija, jedna od škola koja upisuje najviše vukovaca je Medicinska škola Milenko Hadžić. Direktor ove škole, Svetislav Mladenović napominje da ova škola uvek upisuje najbolje đake, a ove godine je upisala čak 197 vukovaca.

„U sva četiri razreda 70 % učenika zadrži uspeh iz osnovne škole i završe razred kao odlični. Od 313 učenika završnog razreda ove školske godine, više od 30 je izašlo sa vukovom diplomom. Naši učenici, koji su došli kao vukovci, ne samo da opravdaju uspeh iz osnovne, već i napreduju, postižu uspehe na takmičenjima, a onda i bez problema polažu prijemne ispite za Fakultet. Od 10 prvorangiranih na Farmaceutskom fakultetu u Nišu, 5 je iz naše škole “ kaže Svetislav Mladenović.

A šta kaže statistika?

Gimnazije, medicinska, ekonomska, pravno-poslovna škola, su one srednje škole koje po pravilu upisuju najbolje učenike. Međutim, ne postoji ozbiljno istraživanje na nacionalnom nivou, šta biva sa odlikašima tokom srednje škole, napominje nastavnik računarstva i informatike Prve niške gimnazije Stevan Sremac, Dragan Ilić.

„Jedan od razloga, između ostalih, je i taj što ne postoji jedinstven informacioni sistem u našem obrzaovnom sistemu. Jedini pouzdan informacioni sistem na nacionalnom nivou koji prikuplja i obrađuje ove podatke je informacioni sistem koji se koristi za upis učenika u srednje škole na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja."

Sa druge strane, jedan broj škola se trudi da vodi svoju internu statistiku, analizu i obradu podataka koristeći podatke koji su im dostupni, ali sasvim logično ne nacionalnom, već na lokalnom nivou. Nekoliko škola je uvelo sisteme za elektronsku obradu podataka o postignućima, uspesima, ocenama i izostancima učenika. Prva niška gimnazija “Stevan Sremac” još od 1996. godine koristi posebno projektovan sopstveni sistem za prikupljaenje, obradu i analizu podataka o učenicima koji stalno unapređuje.

Na osnovu podataka koji su dostupni na tim sistemima možemo prikazati nekoliko verovatno interesantnih statističkih pokazatelja:

„Broj učenika u populaciji koji su nosioci diploma Vuk Karadžić u osmom razredu osnovnih škola je u posledljih decenija u blagom porastu, a posledljih godina se kreće oko 20%, odnosno svaki peti učenik osmog razreda je Vukovac. Procenat broja učenika koji su nosioci diploma Vuk Karadžić je osetno manji u manjim i seoskim sredinama i raste u većim i urbanim gradskim sredinama. Tako, na primer, u većem broju škola u manjim sredinama broj Vukovaca je između 10 i 15%, i osnovnim školama na periferijama gradskih sredina između 15 i 25% dok je u centralnim gradskim sredinama između 20 i 25% pa i preko 30%.“, navodi Ilić.

Podaci još pokazuju da preko 80% Vukovaca iz osnovnih škola upisuje obrazovne profile u gimnazijama, medicinskim, ekonomskim i pravno-poslovnim školama, dok od ostalih (manje od 20%) upisuje obrazovne profile u drugim školama kao što su elektrotehničke i mašinske škole.

„Zbog velikog interesovanja, potreban minimalni broj bodova za upis učenika u prvi razred je relativno visok (često iznad 90 od 100 bodova) naročito u niškim gimnazijama, Medicinskoj, Ekonomskoj i Pravno-poslovnoj školi, tako da te škole godinama upisuju Vukovci koji su na završnim i/ili prijemnim ispitima ostvarili očekivano dobre rezultate - u proseku oko 17 do 18 bodova na svakom od ispita, odnosno oko 35 od 40 bodova na završnom ispitu“, navodi Ilić.

Planom upisa po Konkursu, Prva niška gimnazija od 2005. godine upisuje 6 odeljenja sa ukupno 174 mesta, odnosno učenika i jedna je od retkih gimnazija koja decenijama upisuje sve učenike u prvom upisnom krugu i to sa visokim potrebnim minimalnim brojem bodova od kojih je svake godine preko 95% učenika sa odličnim uspehom u osnovnoj školi, a preko 50% Vukovaca.

„Svake godine Prva niška gimnazija upisuje po 174 učenika od kojih je preko 90 (ili preko 50%) Vukovaca, odnosno svaki drugi upisan učenik u prvi razred je Vukovac.

„Poznato je da je uspeh učenika u srednjim školama i gimnazijama statistički gledano uglavnom slabiji, a prosečna srednja ocena iz osnovne škole svih upisanih učenika u prvi razred naše gimnazije je oko 4,95 dok je ukupna prosečna ocena svih učenika u sva četiri razreda gimnazije oko 4,25 što znači da učenici imaju za oko 0,70 slabiji uspeh u gimnaziji“, rekao nam je Ilić.

Za nastavak analize koristićemo podatke o učenicima sadašnjeg drugog razreda, jer se između ostalog, radi o prvoj generaciji koja je polagala završni ispit po novom sistemu. Učenici te generacije koja je juna 2013. godine završila drugi razred Gimnazije Stevan Sremac u junu 2011. godine završili su osmi razred sa ukupnom prosečnom ocenom 4,96 u šestom, sedmom i osmom razredu u svojim osnovnim školama, i sa 18,74 prosečnim brojem bodova na završnom ispitu iz srpskog jezika i 18,06 iz matematike, odnosno sa ukupno 36,81 prosečnim brojem bodova na završnom ispitu, odnosno sa ukupnim prosečnim brojem bodova 95,98 po kojima su rangirani i raspoređeni u prvom upisnom krugu u sva tri obrazovna profila jula 2011. godine.

„Od ukupno 175 učenika upisanih u prvi razred jula 2011. godine, 91 (ili 52%) je sa diplomom Vuk Karadžić iz osnovne škole. Njihov uspeh u prvom razredu sledeće godine (jun 2012) je takav da je 47 učenika sa prosečnom ocenom 5,00, a ukupna prosečna ocena je 4,38 ili za 0,60 niža, odnosno broj Vukovaca je praktično prepolovljen“, pokazuju analize.
Sličan ali nešto bolji uspeh ovi učenici imaju na kraju drugog razreda: prosečna ocena nešto veća 4,52, ali broj učenika sa prosečnom ocenom 5,00 nešto manji 44", navodi Ilić.

Na osnovu prikazanih statističkih podataka prilično je jasno da tek manje od polovine Vukovaca iz osnovnih škola zadržava, odnosno nastavlja sa istim uspehom u gimnaziji, a još očigledniji je pad uspeha učenika već u prvom razredu gimnazije. S jedne strane, takvi statistički pokazatelji nisu novi i neočekivani, tačnije prisutni su sa manjim odstupanjima nekoliko prethodnih decenija. O tome čitajte u posebnom tekstu „Manje od polovine Vukovaca iz OŠ nastavlja sa istim uspehom u gimnaziji“.

Kakva je situacija sa onim drugim delom Vukovaca iz osnovnih škola koji već na završnom ispitu podbace, to je druga priča, za koju u ovom momentu nemamo dobre i pouzdane podatke, osim naznaka da je ovogodišnjim poništavanjem rezultata završnih ispita dobar deo njih upisao gimnazije, tako da će sigurno biti propraćeni u naredne 4 godine.

Komentari (4)

ostavi komentar
ned

10.07.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 16:23

Q

Ja sam poznavao tipa koji je završio Višu poslovnu u Beogradu,a pre toga pohađao gimnaziju u mestu Blace,koji nije znao da čita latinicu. Uz obrazloženije: šta ću da znam hrvatsko pismo...

Tako da to sa vukovcima,treba pola od tog baciti slobodno u vodu.Petice se dobijaju kad nastavnici za 8-i mart ,kupiš parfem i slično. Ne kažem da nema klinaca koji su stvarno vukovci,ali danas je školstvo ispod svakog kriterijuma i po školama predaje najveći šljam.

Odgovori
pon

13.06.

2016.

Maki [neregistrovani] u 20:32

Re:

uci

Odgovori
pon

13.06.

2016.

Maki [neregistrovani] u 20:31

vukovac

ja imam sve petice,sem na prvom polugodistu 5.razreda.Da li se to racuna?

Odgovori
uto

07.10.

2014.

AKICA I LAKANA [neregistrovani] u 11:24

vukoivci

mi nzm-o kako ovaj razred da polozimo
p.s andrija

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije