Home  |  Vesti  |  Niš  |  Uz melodiju pesme Niška banja, topla voda započeo turistički obilazak
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Niš

27. 09. 2020.

Autor: Jelena Jocić Izvor: City radio

Uz melodiju pesme Niška banja, topla voda započeo turistički obilazak

Svetski dan turizma obeležen je besplatnim turističkim obilaskom grada i okoline, u organizaciji Udruženja turističkih vodiča Srbije u Nišu. Pred samo putovanje turistički radnici su održali minut ćutanja za spas turizma, uz apel nadležnima da on mora ostati jedan od najznačajnijih nacionalnih interesa.

Ideja je bila da na današnji dan našim sugrađanima poklonimo besplatno razledanje grada i okoline, predstavimo turistički potencijal i pokažemo da turizam i dalje postoji, kaže Aleksandra Zdravković, turistički vodić.

 

Putnici namernici okupili su se na Sinđelićevom trgu i odatle krenuli u turistički pohod jednom od izabranih trasa. Ljubitelji prirode odlučili se za posetu Niškoj banji, Jelašničkoj klisuri, Sićevačkoj klisuri, dok su ljubitelji istorije mogli da biraju između autobuske ili pešačke ture i obilazak kulturno istorijskih znamenitosti grada: Logor 12 februar, Ćele kulu i Trvđavu.

Prva stanica na turističkoj trasi carskog druma bila je Niška banja, opevana u staroj, dobro poznatoj pesmi Niška Banja, topla voda, koja se orila autobusom. Nišlije su zapevale iz sveg glasa, neki od putnika su tapšali i njihali se u ritmu muzike, a u pozadini se moglo čuti jedno Opaa!

Ozareni putnici stigli su na odredište nekada omiljenog odmaralište mnogih vladara. Istorijski zapisi kazuju da je u vreme Turaka, Sulejman Veličanstveni u pohodu na Beograd davne 1521. godine boravio u banji čitava dva dana, što je u ono vreme bila retkost i bio zadivljen lepotom ovoga kraja da je nastavio da dolazi.

Stariji meštani Niške banje još pamte dolazak Kralja Aleksandra I Karađorđevića koji je uvek odsedao u vili Jela (danas sedište opštine), kod svog prijatelja dvorskog advokata. Vladar beše omiljen u narodu, te su stanovnici banje pred njegov dolazak opremali vilu i svako je dariva ono najbolje što ima tkane ćilime, štrikane miljee, umetnine. Zanimljivo je da u banju uvek dolazio sam bez pratnje, a podignua zastava bila je znak da kraj tu boravi. Ostalo je sačuvano da je svojim domaćinima slao zahvalnice i poklone.

No, on nije bio jedini kralj koga je narod jako poštovao, a o tome svedoči česma na trgu Tri kralja podignuta u čast  Aleksandru I Karađorđeviću, Aleksandru Obrenoviću koji je oslobio Niš od Turske vlasti 1878. godine i  njegovom sinu Milanu Obrenoviću.

Turistička tura kroz banju završila se, kako i priliči, kod poslednje stanice nekadašnjeg niškog tramvaja. Do te davne 1930.godine Nišlije su se kroz grad i do Niške banje prevozile najpre rabadžijskim kolima, potom fijakerima, železvičkim šetnim vozom, auto aksijem i tramvajem sa 14 sedišta.

Novi tramvaj, pravi kuriozitet u gradu imao je sve klase, a karte su u to vreme koštale  dinar (od Železničke stanice do trga Kralja Milana), dva dinara ( Od Železničke stanice od Ćele kule) i pet dinara (od Železničke stanice do Niške banje). Tramvaj je poslednji put prošao kroz Niš 10. avgusta 1958. godine. Tog letnjeg dana 10.000 Nišlija izašlo je na ulice da u istoriju isprati tramvaj, koji je za 28 godina prevezao oko 7,5, miliona ljudi. Do 2007. godine bio je izložen u Niškoj banji u istoimenom naselju, kada je uklonjen pod izgovorom da narušava izgled banje.

Putnici su zatim nastavili ka Jelašničkoj klisuri, dragulju prirode poznatom po stazi za sportsko penjanje i retkim biljnim vrstama od kojih je najpoznatija Natalijina ramonda. 11. novembra u Srbiji se obeležava Dan primirja u Prvom Svetkom ratu i tog dana nosi se amblem u znaku ovog cveta. Poznat je i kao cvet feniks jer i kada se potpuno osuši, ukoliko se zalije, može da oživi. Otuda i simbolika ponovnog rađanja Srbije koja je uspela da se oporavi nakon stradanja.

Putovanje se zatim nastavilo ka Sićevačkoj klisuru poznatoj po dve hirdoelektranena Nišavi,Sićevo i Sveta Petka koja je ime dobila po istoimenom manastriu, a projektovao je Nikola Tesla. Zanimljivo je da su meštani sela Sićevo, Teslu proglasili počasnim građaninom u znak zahvalnosti, iako nikada tu nije kročio. Prva sijalica na trgu Kralja Milana zasvetlela je upravo zahvaljući ovoj hidroelektrani koja radi i dan danas. Sićevo je takođe dom Prvoj jugoslovneskoj likovnoj koloniji, koju je 1905. oformila poznata slikarka Nadežda Petrović.

Turistička trasa se nastavila ka Vinarskom podrumu u Malči, gde su putnici okrili vekovima čuvanu tajnu spravljanja dobrog vina. Legenda kaže da su vinogradi ovoga kraja bogati jer ih je  blagosiljao Sveti Sava. Na svom putu kroz Srbiju monah Sava prolazio je kroz ovaj kraj. Morila ga je žeđ te je tragao za izvorom hladne vde, ali izvora nije bilo. Upitao je meštane gde može da pronađe kakav izvor, ali su mu odgovorili da je vreme suša, te ga jedino mogu napojiti dobrim vinom. Okrpljen svetim pićem, odužio im se tako što je blagodiljao njihove vinograde, koji i dan danas obilno rađaju.

Tura kroz Niš i okolinu oduševila je goste iz Šumadije i Vojvodine koji su u Nišku banju došli radi lečenje. Ja sam iz ravnice, pa mi je sve ovo jako lepo. Kada sam čuo za ovu turu, odmah sam se priključio. Doćiću ponovo, rekao je turista iz Vojvodine. Ovaj kraj obilazim po drugi put, nisam znao da ovakvih lepota ima u Srbiji, rekao je turista iz Kragujevca i poručio da je važno da upoznamo svoju zemlju kako bismo je još više voleli. Nije slučajn ošto je ovu poruku uputio baš u Sićevu, ispred umetničkog nasleđa Nadežde Petrović, koja je i sama često obilazila Srbiju i neizmerno je volela.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage