Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

01. 06. 2017. Niš

Autor: Aleksandar Đokić Izvor: City Radio

Kako se u Srbiji sprovode reforme u okviru poglavlja 23 i 24?

Koalicija prEUgovor u saradnji sa organizacijom PROTECTA iz Niša predstavila je danas najnoviji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24. Ističu da su ova poglavlja o sprovođenju reformi u oblastima pravosuđa, policije, osnovnih prava, slobode i bezbednosti i najbitnija u pregovaračkom procesu Srbije i EU. Nažalost, prema njihovim podacima, rezultati sprovođenja ovih reformi nisu ohrabrujući.

Milan Aleksic iz Centra za primenjene evropske studije, podseća da su poglavlja 23. i 24. otvorena polovinom jula. 2016. a da se odnose na oblasti pravosuđa, osnovnih prava borbe protiv korupcije, bezbednosti, migracije, azila, borbe protiv trgovine ljudima.

Ono što je, kako ističe, konstatovano u poslednjem izveštaju kolicije “prEUgovor”, je da u prethodnih šest meseci nije bilo velikog napredka u oblastima koje su pratili . Čak dodaje da je zabeležena stagnacija zbog zastoja u određenim zakonodavnim aktivnostima, s obzirom da Skupština Srbije neko vreme nije radila tokom izbornog procesa.

Akcioni planovi koje je država usvojila prošle godine a vezana za ova poglavlja nisu ispunjeni a najveći problem je kako ističe Aleksić je taj što ne postoje dobri, validni mehanizmi na osnovu kojih oni mogu da prate realnu promenu , odnosno realni napredak.

“Dakle država izvesti da je određena aktivnost ispunjena ali mi ne znamo šta to znači u praksi, odnosno da li je to napravilo bilo kakavu realnu promenu da na osnovu nje možemo da kažemo da li je Srbija napredovala ili ne”, pojašnjava Aleksić.
Doadaje da postoji čitav niz neuralgičnih tačaka kada je u pitanju funcionisanje institucija sistema i upozorava da ukoliko  dođe do zastoja u tačkama 23. i 24. može da dođe i do kompletnog zastoja pregovaračkog procesa.

Katarina Ivanović iz “Akcije trgovine ljudima” (ASTRA), kaže da ta organizacija prati svake godine pravosnažne presude za trgovinu ljudima. Ističe da imamo dobre zakone vezane za trgovinu ljudima, ali da je problemn u praksi.

To praktično znači da su žrtve trgovine ljudima i drugih vidova eksploatacije retko u potpunosti zaštićene tokom pravosudnih postupaka. S, druge strane žrtve često moraju iz ročišta u ročište da prepričavaju doživljene traume, jer se ne koriste video linkovi koji su dostupni sudovima, kaže Katarina Ivanović. Ona dodaje da i dalje nema senzitiviteta zaposlenih u sudovima i tužilaštvima koji bi prepoznali problem žrtava. Istče i da je “ASTRA” takođe ukazala na  blage kazne za trgovce ljudima. U prilog tome navodi da je u 2016.- oj godini najveći broj kazni bio od 3 do 5 godina zatvora što je jedva iznad zakonskog minimuma s obzirom da je najveća propisana zakonska kazna za ovakva krivična dela  12 godina zatvora. To su kako kaže poražavajući podaci.

“Džaba što su naši dokumenti prilagođeni EU standardima ako zaposleni u sudovima i tužilaštvima to ne primenjuju. Zato i smatramo da je ostvarivanje prava žrtava u sudskim postupcima jako otežavajuć, što utiče i na njihov oporavak i povratak u svakodnevni život”, ističe Katarina Ivanović.  Ona naglašava da su sve ove zaključke poslali svim sudovima, kako bi se poboljašao status žrtve a kazne za počinioce bile veće.

Bojan Elek, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ističe da se ova organizacija bavi isključivo reformama u policiji, a kao jedno od najvažnijih pitanja u poglavlju 24.

“U okviru reformi policije Srbija mora da sprovede organizacionu reformu, i što je najvažnije za građane prelazak sa reaktivnog načina rada na proaktivni, odnosno prelazak na policijsko-obaveštajni model vođenja MUP-a.”, kaže Elek.

Prema njegovim rečima največi problemi koji se u EU i najčeće čuju su nedovoljno dobra organizacija rada, nedovoljni kapaciteti za primenu analitičkih metoda, neophodno poboljašnje kadrova na određenim pozicijama, a kao najvažnije naglašava, prelazak na policijsko-obaveštajni model rada.

“Dakle na osnovu obaveštajnih podataka srpska policija bi mogla mnogo efikasnije i racionalnije da raspolaže resursima u radu”, ocenjuje Elek.

On kaže da je mali broj aktivnosti u okviru poglavlja 24 usmeren na BIA i njen rad, a jedan od najvažnijih je usmeren na razdavajanje uloge BIA u korišćenju  specijalnih istražnih radnji.                

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage