Home  |  Program  |  Projekti  |  Socijalno preduzetništvo  |  Za uspeh socijalnog preduzeća bitna je zajednica
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Socijalno preduzetništvo

18. 09. 2019.

Autor: I.P. Izvor: AIM Centar

Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice (5)

Za uspeh socijalnog preduzeća bitna je zajednica

Neka naša analiza pokazuje da kada je reč o ženama koje imaju poteškoća da se zaposle postoji bojazan od upuštanja u posao jer smatraju da se ne mogu snaći u komplikovanim procedurama. Da li je to baš tako ili je socijalno preduzetništvo možda lišeno svih tih komplikacija koje običan posao nosi, od papirologija preko registacija, itd. S obzirom da ne postoji zakon da li to može da posluje u okviru udruženja, fondacija? Na to pitanje odgovor nam daje Jelena Hrnjak iz NVO Atina u čijem okrilju posluje socijalno preduzeće Bejgl Bejgl.

Ona kaže da nema razlike između socijalnog i bilo kog drugog preduzeća. Odluka jeste na pojedincu ili pojedinki koji otvara taj posao. Ono što jeste snaga Atine definitivno i ono što nam je pomoglo da skopimo sve te kockice na pravi način jeste ta naša zajednica. Mi smo konačno predahnule i ljudi nas sada pitaju kako možemo da pomognemo. Pitanje borbe protiv trgovine ljudima jeste pitanje oko koga se svi ujedinjujemo. I stvarno i sve političke partije i mediji i profesionalna javnost. Ono što nas definitivno izdvaja jeste ta zajednica. I sada kada nas pitaju kako da konkretno pomognu mi im kažemo: „Jedite Super bejgl! Biće dobro i nama i vama.“

Jelena kaže da što se tiče zakona nema nikakvih prepreka. Neka udruženja građana su, kaže, formirala socijalna preduzeća unutar svojih udruženja.

"To naš zakon ne sprečava. Možete da upišete privrednu delatnost kojom želite da se bavite. Međutim, ukoliko želite da zarađujete, onda kao i svaka druga firma imate taj limit do koliko smete da zarađujete a iznad toga plaćate porez. Udruženja građana su međutim neprofitna. Mi smo od samog starta odlučile da osnujemo posebnu firmu.  Mi smo osnovale društvo sa ograničenom odgovornošću. U samom početku smo i same imale taj strah. Mi smo od samog starta verovale da to možemo da guramo i izguramo,  ali je postojala ta jedna bojazan da ne urušimo ono što smo postigle do tada, da ne ugrozimo udruženje."

Jelena kaže  i da je sve to u isto vreme bilo i jako zanimljivo.

„Ti neki kontakti sa državnim institucijama. Kako sada ta ameba poput udruženja građana može da osiva preduzeće, pošto je naše udruženje osnivač preduzeća. Pitali su nas Ko je tu vlasnik jer udruženja građana nemaju vlasničku strukturu već samo upravljačku? Bilo je zaista interesantno ali i izvodljivo. I zaista nema razlike u odnosu na druge firme. Kad izađete na tržište, konkurencija je nemilosrdna. Beogradsko pogotovo. Baš smo sada pričale na Bazaru o tome“. – kaže Jelena i dodaje da je predrasuda da je u Beogradu mnogo lakše naći tržušte za proizvode i usluge nego u manjim mestima.-„Verujte, u Beogradu imate na stotine pekara - zašto bi ova naša bila drugačija? Imate na stotine keteringa – zašto bi ovaj naš bio drugačiji? Ta dodatna vrednost koju naš biznis nosi može da bude prednost ali može da bude i otežavajuća okolnost, jer neki ljudi ne žele da imaju veze sa nečim socijalnim“.

Jelena deli sa nama  neke zanimljive stvari  koje su se njima događale u procesu otvaranja socijalnog preduzeća. Naime, kada su rešile da otvore pekaru, kontaktirale su nekog poznatog proizvođača pekarskih peći sa namerom da kupe profesionalnu peć, prilično skupu. Kada su se predstavile i rekle da dolaze iz socijalnog preduzeća, on ih je automatski prekinuo, rekavši da ne želi da ima veze ni sa čim socijalnim. Jednostavno, nije razumeo da one žele da stvar kupe već je mislio da se od njega očekuje da nešto da.

„Ljudi nisu kapirali poentu. Odmah su mislili da ćete nešto da im tražite. A poenta je sasvim drugačija. Dobro se osećate zbog svega toga. Iako smo udruženje građana koje sprovodi svoj program mi imamo i svoj proizvod koji nudimo na tržištu na kompetitivan način. Merimo se sa svima drugima i na kraju dana, najbolji pobedi.“ – uz smeh objašnjava koordinatorka „Atine“.

Zanima nas da li „Bejgl Bejgl“ u samom brendu ima nešto što ukazuje da ipak nije reč o običnom proizvodu, već da se njegovom prodajom ostvaruje određeni društveni cilj. Jelena Hrnjak kaže da pre svega ima mnogo ljubavi u njihovom brendu, kao i borbe za dostojanstvo, ali one prave.

„Naš dogovor je bio da mi nećemo prodavati ništa što i mi same ne jedemo. Naši standardi kada se radi o kvalitetu hrane su jako visoki, a to vi u Nišu dobro znate. Mi dosta toga nabavljamo od lokalnih proizvođača, na taj način pomažući i te male druge privredne i poloprivredne inicijative“ – objašnjava Jelena – „Recept smo dovele gotovo do savršenstva, testirale smo ga gotovo godinu dana. Dosta se razvijamo, čitamo, provodimo dosta vremena sa pekarima, kuvarima i stalno ga unapređujemo. To je ono što je potrebno. Da svakog dana budete zadovoljni time što je pred vama. Lestvicu smo podigli veoma visoko i to je naša mera izdržljivosti koju moramo svakodnevno da dodirnemo.“

Posebno je zanimljivo da „Bejgl“ nije imao nikakve reklame, priča o njima pronela se od usta do usta zahvaljujući zajednici koja je prepoznala kvalitet ali koja je bila i upoznata sa važnim programom koji sprovodi „Atina“. To je bilo dobro, jer kako Jelena ističe, mnogo vremena trebalo da se posveti recepturi i plasmanu proizvoda tako da je marketing ostao malo po strani.

Za sam kraj, Jelena ima poruku za potencijalne socijalne preduzetnice iz Niša.

„Ja ovaj posao radim poslednjih 10 godina. Pre toga sam dugo bila u novinarstvu. Posmatram tržište i gledam kako se stvari odvijaju. Najveći sam optimista koji je ikada hodao. Ljudi treba da prihvate realnost, da posla neće biti u onom obliku na koji smo navikli. O tome treba razmišljati i time se pozabaviti. Ne bih volela da mračim, ali na samu državu se ne treba osloniti u kontekstu toga da mislimo da će to rešiti.“ – kaže naša sagovornica – „Jako je teško otpočeti socijalno preduzeće, ali je sa druge strane i jako nagrađujuće. I po žene sa kojima radite, i po zajednicu u koju verujete i koja veruje u vas, po vaše okruženje i ostalo. Mislim da je došlo vreme da se sami pobrinemo za neke stvari i vreme je da se i o ovome razisli kao o jednoj od opcija.“

Važno je proceniti šta treba da se ponudi tržištu, koji proizvod i koja usluga. Ipak, naša sagovornica smatra da veliki talas nekih promena ne treba očekivati, jer civilizacijske promene su neminovnost.

„Evo ja sam bila nedavno u Londonu u hotelu, u kom nema recepcionera. Vi ubacite pasoš u automat i on vam izbaci karticu. Ne sretnete bukvano nikoga. U prodavnicama je sve manje radnika, umesto kasirke je mašina. Odmiču stvari i menjaju se. “- objašnjava Jelena i kaže da treba da se razmišlja u kontekstu tog novog vremena, digitalizacije. –„Pokretanje sopstvenog biznisa kao načinu da se dopuni budžet jeste sasvim dobar model“.

U Nišu živi mnogo ljudi koji spadaju u grupu teško upošljivih građana. Veći broj njih čine žene. Može li model socijalnog preduzetništva da bude odgovarajući za njih? Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice. Projekat realizuje AIM centar uz finansijsku podršku Fonda za jug Srbije

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara