Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Socijalno preduzetništvo

14. 09. 2019.

Autor: I.P. Izvor: AIM Centar

Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice (1)

Kako uposliti teško upošljive?

U Nišu živi mnogo ljudi koji spadaju u grupu teško upošljivih građana. Veći broj njih čine žene. Može li model socijalnog preduzetništva da bude odgovarajući za njih? Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice. Projekat realizuje AIM centar uz finansijsku podršku Fonda za jug Srbije

Marijana je sada dvadesettrogodišnja devojka. Njena mama, Aleksandra, ima 48. Nikada nije mogla da se zaposli, jer Marijana nije kao sva ostala deca već je devojčica sa smetnjama u razvoju. Rođena je sa velikim zdravstvenim problemima i praktično se sve protekle godine mogu smatrati godinama borbe za njeno zdravlje. Aleksandra nije prvi izbor poslodavaca. Umetnica po struci i obrazovanju, višestruko talentovana, ova samohrana mama jednostavno, do sada, nije naišla na razumeavnje poslodavaca za poseban položaj u kome se nalazi. Marijanino opšte stanje iziskuje povremena odustvovanja sa posla, zbog poseta lekarima. Aleksandra nije birala poslove, ne stidi se nijednog čestitog načina da zaradi novac, radija je povremeno preko agencija kao čistačica, ali je sve to bilo kratkog daha. Sa 48 godina života, ona nema nikakvu sigurnost jer tuđa nega i pomoć, te invalidnina koju Marijana prima, daleko su od onoga što im je za normalan život potrebno, pogotovo što žive kao podstanarke sa bakom, nekadašnjom nastavnicom likovnog u penziji.

Ana je završila studije filozofije o roku, sa visokim prosekom. Objavila je nekoliko knjiga poezije. Aktivni je promoter prava osoba sa retkim bolestima. Jer, i ona je jedna od njih. Fridrajhova ataksija od koje boluje, stalni je pratilac ove prepametne devojke. Kreće se uz pomoć kolica i ima čitav niz povezanih zdravstvenih problema. Hoće li Ana moći da se zaposli? Anini roditelji, Ljiljana i Goran ne rade. Goran povremeno dobije posao kao obezbeđenje a Ljilja ne radi uopšte, jer briga o Ani traje 24 sata dnevno, svakog dana. Rodom iz Vladičinog Hana, u Niš su se preselili pre nekoliko godina, kad je Ana upisala studije filozofije. Žive kao podstanari, a Anina bolest je skupa. Da bi koliko, toliko, mogli da isprate bar neke troškove prodaju Anine knjige poezije po ceni „po meri srca“.

Lidija i Mila su dve rođene sestre, tek prevalile pedesetu. Iz mešane porodice su, tako da u njima osim srpske teče i romska krv. Lidija je udovica već nekoliko godina, mama lepe devojke Anđele. Njen suprug je preminuo nakon dugogodišnje borbe sa multiplom sklerozom. Mila je ekonomista, mama dve devojke. Posao uspeva da pronađe tek sporadično u knjigovodstvenim agencijama. Inače, i jedna i druga, da bi nešto zaradile odlaze za Nemačku preko agencija, da brinu o starijim Nemcima. Tri meseca provedu tamo, tri u Nišu. Postoji li ikakva šansa da se one zaposle ovde, da ne putuju, da ne budu odvojene od porodica?

Vesna je fakultetski obrazovani bibliotekar srednje životne dobi. Nekada je radila u biblioteci, a onda je ostala bez posla. Volonterski je bila deo Lokalnog antikorupcijskog foruma. Već godinama pokušava da dobije trajniji posao. Jednostavno, to se ne događa. Njene aplikacije najčešće ostaju bez odgovora. Pokrenula je nevladinu organizaciju, ali tek povremeni projekti koji prođu, ovoj pametnoj i obrazovanoj ženi pruže minimum egzistencije. Kako da Vesna nađe posao na duži rok? Kako da povrati poljuljano dostojanstvo?

Pamela je radila deset godina kao korektor u Narodnim novinama. Nakon privatizacije tog dnevnog lista, ostala je bez posla i od tada, već celih šest godina ne uspeva da se zaposli. Po obrazovanju je profesor srpskog jezika i književnosti. Nijedan jedini dan nije radila u struci a na pragu pedesetih, šansa da dobije posao u školi je minimalna. Pamela je mama talentovanog malog pijaniste Vuka. Kako je reč o vanrednom muzičkom talentu, u njegovo se muzičko školovanje mora dosta ulagati.  Skromna primanja koja zarađuje Radmilo, Pamelin suprug, radeći u nekoliko seoskih škola van Niša kao nastavnik srpskog jezika, a kako bi imao pun fond časova, dovoljna su tek za više nego skromni život ove porodice. Kako zaposliti Pamelu?

Sve ove priče su različite jedna od druge. A sve su negde, u osnovi slične. I otvaraju pitanje, koliko se uopšte u praksi primenjuju postulati i vrednosti, u koje se svi deklarativno zaklinju. U moru projekata i ideja postavlja se i drugo pitanje: Ako je ovim ljudima teško, gotovo nemoguće, da pronađu posao, da li je moguće da se sami nekako uposle? Kako, na koji način? To je izuzetno važno pitanje. Jer, svako ko je imao veze sa privatnim biznisom kod nas, svestan je da je taj put užasno trnovit i potpuno nepredvidiv.

Socijalno preduzetništvo bi moglo biti rešenje. Šta je socijalno preduzetništvo? Mogli bi smo se zakleti da će svako, u prvi mah, pomisliti da je reč o nekoj socijalnoj pomoći marginalizovanim grupama građana. Zapravo, nije. Socijalno preduzetništvo se, u suštini, ne razlikuje od onog tradicionalnog, po načinu na koji funkcioniše. Cilj je i njegov – sticanje profita. Tu dolazimo i do ključne razlike.  Profit ostvaren prodajom usluga u proizvoda u socijalnim preduzećima, ulaže se u smislu ostvarenja nekog društvenog cilja ili, tačnije, jasno definisane društvene misije. A, jedan od njih, svakako, jeste upošljavanje teže upošljivih kategorija stanovništva. Pored toga, ovo preduzetništvo, može da se odnosi i na obrazovanje, na tako sada aktuelno očuvanje prirodnih resursa i životne sredine uopšteno, na kulturu, isključivost i siromaštvo, i drugo.

U Nišu živi mnogo ljudi koji spadaju u grupu teško upošljivih građana. Veći broj njih čine žene. Može li model socijalnog preduzetništva da bude odgovarajući za njih? Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice. Projekat realizuje AIM centar uz finansijsku podršku Fonda za jug Srbije

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara