Home  |  Kultura  |  Ljubiša Samardžić: Ostvarenja će živeti i kad mene ne bude bilo
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

12. 09. 2017. Niš

Autor: I.P. Izvor: City radio

Ljubiša Samardžić: Ostvarenja će živeti i kad mene ne bude bilo

Ovih dana se od poznatog glumca Ljubiše Samardžića opraštaju prijatelji i poštovaoci njegovog dela sa prostora čitave bivše Jugoslavije. I svi se slažu u jednom - da je otišao još jedan iz plejade najvećih glumaca. Želeli smo i mi da se oprostimo od dragog sagovornika, rudarskog sina, dobrog čoveka koji je razumeo smisao života i poziva koji je odabrao. Ili, tačnije koji ga je odabrao.

Jedna će ulica u Niškoj Banji poneti njegovo ime a umesto In memoriam teksta, City radio želi da još jednom podseti na Ljubišu Samardžića - njim samim. Fragmentima poslednjeg intervjua koji smo sa njim snimili pre šest godina, na Filmskom festivalu, baš u danu kada je obeležavao pedesetogodišnjicu rada na filmu. Dok smo razgovarali, na Letnjoj pozornici se prikazivao njegov režiserski film "Miris kiše na Balkanu". Pa, evo šta nam je Ljubiša tada između ostalog pričao. a mi snimili i zapisali.

O nagradama

„Znate šta, sve te nagrade koje vi spominjete i ceo taj period koji sam ja proveo u glumištu. Nagrade su verovatno sada oprašnjavile a dela ostaju. Zato mi se i čini da prošlost, sama po sebi, ima značaj samo zato što su ostvarenja ostala. Ostvarenja će živeti i kad mene ne bude bilo.“

O glumačkim počecima

„Taj debitantski film je otvorio kapiju, zato što dok sam snimao u Zagrebu, Branko Bauer, zapravo najveći reditelj sa prostora bivše Jugoslavije, angažovao me odmah za „Prekobrojnu“. Tako da je bio film za filmom. Imao sam tu sreću, moram da kažem baš sreću , pa sam tu sreću i šansu iskoristio i dobio sam prvu nagradu. A čim sam dobio prvu nagradu postao sa nekako tražen glumac, štih glumac, glumac koji donosi neki novac, neki profit, tako da sam u stvari zahvaljujući svemu tome napravio ipak biografiju koja znači i zrači.“

O mladim glumcima

„Ja tražim od njih samo iskrenost i prirodnost. Ako uspeju da me ubede u ono što sam im dao kao zadatak ako uspeju da pruže sve ono što ja želim da taj karakter nosi  i da bude integralni deo jedne harmonije, koja se zove simfonija, simfonija je završetak filmskog dela – onda mi se čini da sam ja srećan. Na sreću, do sad nisam pogrešio. Imao sam jedan dobar instikt sa njima. Ja ne pravim ona velika probna snimanja nego naprotiv ja sa njima imam psiho razgovore. Razgovaramo o likovima, o karakteru, o tezi o temi  i pokušavamo da otkrijemo ono šta je najbitnije – da li me ubeđuju u to. Primetio sam da sam ih uvek dobro izabrao. Debitanata je bilo uvek jako puno kod mene i oni su danas glumci, koji opstaju.“

O presudnim ulogama

„Ako je prva bila ta presudna za ulazak u svet filma, tu čaroliju dvadesetog a vidim i dvadeset i prvog veka, onda je prva uloga ali mi se čini da mnoga moja ostvarenja kasnije znače mnogo. Ono što sam najviše voleo da igram su tragikomični likovi koji u sebi imaju duhovitost  ali i srce, dušu, emocije i suzu. Tako da ta igra između te dve uloge je bila za mene najznačajnija.“

O smislu života

„U životu, jednom jedinom koji imamo, ukoliko nemate osećaj prisnosti sa drugim, bez obzira kojoj veri i kojoj naciji pripadaju, bez obzira na barjak koji nose, i ako ne uspostavljate te prisne osećaje – nećete biti ni zdravi. Ja sam jedan onih koji smatraju da ta simbioza, vezivanje između različitih verskih zajednica, odnosno ljudi koji pripadaju različitim verama i nacijama zapravo -  smisao života. Dijalog civilizacija mora da bude uspostavljen da bi bila lična sreća. Mi smo se pogubili u poslednje vreme. Brakovi, koji su bili mešani brakovi su se rasturili, a moj stav je da treba živeti sa ljudima a ne sa istinama i poluistinama.“

O porodici

„Ja sam rudarsko dete, u rudarskoj porodici sam odrastao u Jelašnici. Ja znam šta je muka, taj rudarski hleb se zarađivao u jami i znam koliko je solidarnosti, plemenitosti i humanosti bilo između rudara. To sam  poneo kao dete, i dalje to nosim kao dete a uz sve to, moja Mira, sa kojom sam 47 godina je iz jedne porodice koja poštuje rad čoveka, porodicu i harmoniju. Porodica je suština svega, verujte mi. Ako ste iz porodice iznikli kakvi valja, takvi ćete i sutra biti u 60 ili 70 godina.“

O glumcima

„Najvažnije je da glumac bude profesionalac i da poštuje red, rad i disciplinu. I da nijednog trenutka ne uđe u  poroke koje će ih odvojiti od uloga koje im se nude, dar će im presahnuti.  Najvažnije je da čovek brani svoje delo i kada se definitivno sporazume sa nekim da igra, treba da igra časno i pošteno. Svim srcem. Ja sam takav bio i ostao.“

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije