Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ivana Petrović

15. 04. 2016.  |   22:40

Kada bi izborna kampanja trajala čitave godine

Grad bi nam bio uređen. Sve bi bandere bile na svom mestu. Svaka rupa u asfaltu zakrpljena. Svi međublokovski prostori bili bi očišćeni. Lekari ne bi napuštali zemlju u potrazi za boljim uslovima života i rada.

Pacijenti bi bili pregledani bez jezomornih redova u ordinacijama. Datumi zakazivanja pregleda bi bili zanemarljivo kratki. Svako naselje bi imalo svoju policijsku postaju. Lična dokumenta bi se vadila za dan, dva bez potrebe da se angažuje penzioner za 500 dinara da čeka u redu kako bi uzeo famozni broj za predaju neophodnih papira. Sve političke stranke bi se utrkivale da osmisle sexy aktivnosti za mlade. Grad bi nam bio bezbedniji. Deca se ne bi klala po ulicama i mlatila po školskim dvorištima, nego bi se sa njima organizovano radilo. Gradske vlasti bi, zato što tako u demokratskom društvu treba, o manjinskim grupama vodile računa svakodnevno a ne bi pokušavale da ih brigom podmićuju i kupuju njihove glasove. Deca bi mogla bar nekoliko puta godišnje da pogledaju besplatno Mašu i medveda, u organizaciji Grada, a ne vladajuće partije.

Ali izborna kampanja ne traje večno. I, sve pobrojano što se nesumnjivo dešava kao prijatni i korisni pratilac neprijatnog medijskog i marketinškog ulepšavanja stvarnosti, završiće se sa predizbornom tišinom, 21.aprila u ponoć. A bojazan je, prestaće potpuno već prvog postizbornog jutra.

Negoduju mnogi naši sugrađani ovih dana zbog naslova u medijima, pa i u našem. Negoduju, jer su svesni da lepe vesti da se zaposlilo 24 medicinskih radnika, da je Prvomajska ulica asfaltirana za pet dana, sad u osvit izbora, da je otvorena fabrika koja će zaposliti 50 radnika, da je očišćen međublokovski prostor u Paliluli, da je renovirana škola, a penzionerima preko 70 sa primanjima ispod 25 hiljada obezbeđen besplatni prevoz su samo šarene izborne, ne baš ukusne, bombone. Ljute se, opet, s pravom što ministar policije upravo sada prisustvuje otvaranjima policijskih stanica po mesnim zajednicama širom zemlje. I svoju ljutnju usmeravaju prema medijima koji o tome izveste.

Gde prestaje vest u interesu građana a počinje drska zloupotreba javnih funkcija u predizborno vreme? Nesumnjivo, nema urednika informativne sekcije pristojnog medija koji se ne pita to iz dana u dan. Kako ne objaviti vest da je posle godina mrtvila i nečinjenja ičega u interesu građana, odjednom baš u ovom foto finišu kampanje moguće i lako uraditi sve. A kako, sa druge strane ne objaviti da je rešeno jedno od glavnih pitanja za niške penzionere slabih primanja, pitanje povlašćenog prevoza?

Da li smo svesni da se to radi da bi se apatična i bedom iscrpljena građanska masa navela da zaokruži određeni broj na izbornoj listi? Svakako. Da li onda uopšte ne pomenuti da se to i dogodilo da ne bi postali saučesnici u zloupotrebi javne funkcije, uspavanih a zaštićenih belih medveda koji žive na naš račun već godinama a pretenduju da to čine i u budućnosti?

Ima medija kojima je zadatak da budu PR vlasti, perjanika i držača mikrofona i kamera. Oni nemaju problem sa tim. Ali, ima i drugačijih, doduše retkih, koji pokušavaju da prenose informacije koje su u interesu ljudi a da pri tome ne upadaju u direktnu zamku reklamiranja političkih stranaka u zapravo nedozvoljenim aktivnostima u predizborno vreme.  To je veoma teško naročito u današnje vreme kada se vesti gotovo i ne iščitavaju već se preko njih preleće. Naslov, uvodnik, tačka.

Ovo uopšte nije tekst o medijima. Niti treba da bude. Nije ni tekst o vlastima, gradskim, republičkim, sadašnjim, bivšim ili budućim. Jer, i jedni i drugi,  trebalo bi da rade u interesu građana, prema savesti i moralu.

Ovo je tekst upravo o građanima, istim onim građanima koji će iz topline doma, sa tastature izdušiti opravdani gnev zbog lošeg života ostavljajući, neretko, negativan pa i uvredljiv komentar uperen uvek i isključivo prema autoru vesti.

Ali, nažalost, i istih onih građana, koji će sa prozora nemo posmatrati, kako njihovi stariji sugrađani već godinu dana protestuju, tražeći kažnjavanje krivaca za haos u komunalnom sektoru i smenu gradskog rukovodstva, bez želje ili volje da im se u protestnim šetnjama pridruže,  a na taj način pristojnim medijima pruže bolju temu, koja pruža realniju sliku nesumnjivo lošeg i teškog stanja u gradu. Na taj način bi izrazili i stav da njihovo poverenje nije blanko dato nikome a glas na izborima bi imao mnogo veću težinu.

Dok se to ne dogodi, ostaje nam samo žal što izborne kampanje ne traju čitave godine uprkos iritrajućem spinovanju, lažljivim reklamama, putujućim cirkuskim autobuskim turama, plakatima, svemu. Jer to je definitivno jedino vreme kada sve ono što se ne može postaje moguće. I, nažalost, jedini period, kada se političari dosete da nešto konkretno učine za poboljšanje života građana, vođeni isključivo logikom ubeđivanja birača a ne zato što im je to i inače u opisu posla. Kao, u onoj, često citiranoj, o putu ka paklu i dobrim namerama.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage