Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ivana Petrović

16. 03. 2015.  |   16:26

Godine žalosti u zemlji bez odgovornosti

Za samo jednu godinu vladavine aktuelnog režima po treći put imamo Dane žalosti. Prvo su bile poplave i nesrećni utopljenici širom Srbije, onda su stradali u požaru naši gladni nevoljnici na privremenom radu u Sibiru. Više od mesec i po dana je prošlo a njihovih tela nema da doputuju. Niti iko više pita za njih. A sada je pao vojni helikopter. I u smrt odvukao sedmoro ljudi.

Šta vezuje sve tragične događaje? Potpuno poricanje bilo kakve odgovornosti čelnih ljudi Srbije. Kada ne možemo da se uslikamo kao heroji onda je prigodno da sve pripišemo nekom drugom ili Bogu. Medijsko spinovanje uvek obavi štrokavi deo tog posla. Spremljeni izveštaji, naručeni sa vrha vlasti razlete se kroz poslušne medije pa tako uglavnom sva pitanja koja tragedije ove vrste neminovno izazovu u jednom delu građanstva, pogotovo pitanja odgovornosti se vešto gurnu u drugi plan, pod gomilom tekstova koji za svrhu nemaju da informišu nego da slude. I nekako, potpuno degutantno na kraju balade krivica se svali na žrtve.

U slučaju Obrenovca, utopljenici su bili sami krivi jer eto nisu želeli da ih pred kamerama spasava pokisli požrtvovani premijer. Kada je reč o radnicima u Sibiru, ma kakva odgovornost države, sami su krivi što su otišli tamo da rade. Bez ijedne analize toga zašto uopšte neko iz ove zemlje blagostanja odlazi da u neljudskim uslovima izgubi glavu u bespuću Sibira. U slučaju koji se eto u petak desio, krivac je najpre bilo nevreme a potom se ogavno krivica prebacila na nesrećnu šesnaestogodišnju majku bebe stradale u helikopteru, na kravlje mleko, na nesređenu porodičnu situaciju. Danas ministar vojni Gašić, priznaje da je vojni  laik ali ne propušta da naglasi da je pilot sam odlučio gde da sleti. Nisam mu poverovala ni reč jer mu je čitava neverbalna komunikacija otkrivala da ni sam ne veruje u to što kaže.

Sramno ponašanje nekih medija

Da bi se razumela sva monstruoznost ovakvog planskog sludjivanja javnosti, oprostite ali samo idiot može da poveruje u takvu poplavu širenja netačnih informacija slučajno, vratimo se korak unazad. U noć pada helikoptera. U objavljivanje preuranjeno, nažalost, netačnih informacija o tobožnjem srećnom okončanju akcije spasavanja petodnevne bebe. Ne šturih već detaljnih sa pominjanjem požrtvovanih ministara Gašića i Lončara. Lešinarsko prikupljanje političkih poena  na dramatičnim događajima u koje su uključena deca, počelo u snežnom nanosu Feketića, nastavljeno u poplavljenom Obrenovcu, začinjeno spektakularnom poterom za otmičarima dvogodišnjakinje u petak trebalo je valjda da doživi svoje grande finale još spektakularnijim spasavanjem bebe.

How convinient! Dva herojska akta čak tri ministra, inače sve trojice sa podosta „putera na glavi“ u jednom jedinom danu i to baš dan pred održavanje prvog najavljenog antivladinog mitinga u Beogradu. Šah mat!

Otuda te „slučajne“ greške ne samo  štampanih žutih idiotarija već što je mnogo ozbiljnije i respektabilnih agencija a pre svega javnog medijskog servisa.  Otuda unapred pripremljene vesti o herojskom uspelom spasavanju nesrećne bebice puštene u etar pre vremena. Nema tu nikakve profesionalne greške, već zle namere zakuvane u kabinetu u Nemanjinoj. Jer medije u Srbije kontrolišu upravo oni, nevešto prinaučeni od strane inostranih PR agencija, kojima se nedavno pridružila i Blerova.

Mnogi mediji na tu kontrolu pristaju poput svinja na Orvelovoj farmi, srećni kada im vrhovne svinje, one koje su uvek u pravu, dobace mrvice sa trpeze za kojom su se pre toga bogato pogostile a koje su finansirane od novca građana. Zarad tih mrvica, mnogi mediji su zaboravili šta bi trebalo da budu, pa računajući na novce Ministarstva kulture, lokalnih samouprava , potpisuju njihova zločinačka gebelsovska PR saopštenja kao gotove vesti.  Utrkuju se u tome da se umile Vučićevim svedocima,  ne bi li i njima zapao deo kolača ako preostane nakon različitih Gašića i sinova koji i sami poseduju zavidan deo medijskog prostora a pretenduju i na širenje istog.

Ćutanje znači saučestvovanje

Dodijalo mi je više da slušam i gutam opravdanja upakovana u demagogiju o „preplašenim i gladnim novinarima“ koji moraju da rade šta im se kaže. Tu bedastoću a zapravo opravdanje linije manjeg otpora pothranjuju nažalost i esnafska novinarska udruženja čija se uloga sve više svodi na sindikalno delovanje odbrane stomaka članstva a sve manje na odbranu profesije kao takve.

Ako ova tragedija  ne dovede do ozbiljnog preispitivanja  i provetravanja celokupne medijske scene, to se nikada neće ni dogoditi. Krajnje je vreme da se prestane sa  pravdanjem ponavljanih brljotina u kojima saučesnički učestvuju i mediji. I poslednji je trenutak da se poltroni iz medijskog sveta javno osude i etiketiraju. Da se spase što se spasti može.  Nema tu kolegijalnosti niti mesta za priče o položaju navodno ugroženih i uplašenih novinara. Novinar jesi ili nisi. A oni koji to jesu nikada ne bi pristali da potpisuju poluinformacije ili laži koje uništavaju nečiji život. Ako to rade nisu novinari i treba da snose sankcije.

Pogotovo kada kao u slučaju pada helikoptera sve krene po totalnom zlu. Dogodila se tragedija, sedmoro ljudi je izgubilo život, zlehuda beba među njima, vojska je izgubila četvoricu dobrih ljudi, medicina je izgubila dva kvalitetna i humana  lekara, desetoro dece je ostalo bez očeva, jedna nesrećna mlada majka je ostala bez  tek rođenog deteta. Ponovo se aktuelizovalo pitanje odgovornosti. I da, to jeste pitanje svih pitanja.

Pitanje odgovornosti je pitanje svega

Ne radi se o tome ko je kriv već  ko je odgovoran što se čitava akcija podizanja vojnog helikoptera uprkos lošim vremenskim uslovima odigrala na taj način. O tome ko je odgovoran što helikopter, kad je već uzleteo nije upućen na bilo koji drugi, bliži aerodrom ili kada je već došao do Beograda nije sleteo na heliodrom Urgentnog centra , na koji inače prema protokolu iz 2013. sleću helikopteri  MUP-a kada se rade slične akcije spasavanja.  Ma uostalom bez rukavica, direktno: Gospodo ministri jeste li sinoć spontano baš na Surčinu čekali sa kamerama vernih TV kerova sletanje helikoptera? Jel zato detence umesto u Kragujevac ili Niš prebačeno u zamagljeni Beograd?

Sve dok se gospoda ministri ne oglase i ne odgovore  dovoljno uverljivo na  ta  i još mnoga, mnoga druga pitanja, građani imaju ne samo pravo nego i obavezu da pitaju i zapitkuju i da osvetnički traže njihove fotelje.  A i fotelju Primus inter pares–a koji ih je kompromitovane i nekompetentne na te pozicije stavio. Kad su već propustili da ih traže nakon ružne samoreklamerske ministarske opsade potopljenog Obrenovca, nakon skandaloznog izveštaja u slučaju Gašić i sin koji je nedavno dao Savet za borbu protiv korupcije a u vezi vlasništva nad medijima širom Srbije.  Ako se tako ne ponašamo davaćemo im alibi za svako drugo zločinstvo i nepočinstvo.  A oni će nastaviti da ovako bezočno loše upravljaju našim životima i smrtima ušuškani u kolektivni alibi ćutanja-znači- odobravanja.

Razrešenje ministara Gašića i Lončara morao bi da bude imperativ u narednim danima. Da se spreči brutalno  i još sramnije prebacivanje krivice i odgovornosti na ljude za kojima sa mnogo pijeteta žalimo, ne bi li se odbranile fotelje ministara  kojima nisu dorasli. A razvoj situacije koji potencira oficijalni provladin PINK danas usmerava čitav slučaj ka tome.

U pravim državama u situacijama nalik ovoj, ministri podnose ostavke kao čin časti. Ne puštaju niz vodu dobre vojnike svoje zemlje da prihvataju samostalno teret tuđih odluka. U nekim zemljama pre čina ostavke kleknu na centralni gradski trg prestonice i na kolenima zamole sunarodnike da im oproste što nekoj situaciji nisu dorasli.

U Srbiji se na žalost, tako nešto neće dogoditi. Bar ne uskoro. I nećemo videti ni ministre a ni PR genijalce potpomognute botovima i lako potkupljivim medijima da to učine. Niti ćemo ih videti posramljene što se muvaju tamo gde im mesto nije vukući za sobom kamere pred kojima poziraju. Niti možemo očekivati to od premijera koji je tu modu zloupotreba i hrabrih čestitih ljudi i kamera  u samoreklamerske svrhe i otpočeo u Feketiću, uvevši nas tako u godine žalosti i državu  bez ikakve lične odgovornosti.

Kako je ovo tragedija velikih razmera  koja je odnela sedam dragocenih života, a ne budalasta holivudska proslava rođendana lokalnog bahatog SNS lidera na kojoj je ministar odbrane viđen, nemamo pravo na ćutanje. Ozbiljnija je ovo stvar od njihovih dosadašnjih brljanja sa diplomama, plagijatima,  medijima i eventualnim vezama sa nekakvim klanovima,-da bi im se za pet dana zaboravilo.

Možda, eto tek možda u gospodaru Vučiću i proradi pragmatični sebeljub pa ih kao kužne skloni iz Vlade da ne ukaljaju novu optimističnu krinku nove uloge u koju se tek uživeo. Neka bude i tako. Samo neka krene na neku stranu.

U ime ostataka ovih mrvica časti u svima nama a pre svega u ime nenadoknadivih ljudi za kojima danas iskreno žalimo.

Komentari (1)

ostavi komentar
uto

17.03.

2015.

GogiAZ [neregistrovani] u 00:54

Na sud

Svako ko je iole normalan i logican ce doci do zakljucka da treba ne da se samo opozovu odgovorni ministri za sve ovo, nego da se pothitno pokrene i sudski postupak sa vise strana protiv odgovornih lica za ovaj scenario.
Sa jedne strane za unapred spremljen scenario koji zloupotrebljava situacije - prakticno iskoriscavanje sluzbenog polozaja u licne svrhe, a sa druge strane za odgovornost za ubistvo iz nehata. Ovo ne sme da se precuti i da se pusti da ode niz vodu. Ovaj pad morala ne moze vise ni da se trpi ni da se gleda. Valjda jos ima casnih, postenih i vrednih ljudi u Srbiji i okolini. Ako niko drugi, pa porodice poginulih sigurno imaju i pravo i potrebu da ovo urade, a trebalo bi da budu podrzani od javnosti 100%. Sto se medija tice, mozda treba da se oslanjamo na blogove i privatne web sajtove, jer ovi razni Pinkovci ga preterase. Sram da bude novinare koji su pripremali sve one clanke. I njih treba na sud za iznosenje laznih informacija. Mozda za primer treba kazniti nekog javno na trgu, da istrpi sramotu i bol, pa da se novinarcici vise ne hvataju ovakvih tema. Strasno!!! I zalosno... Boze pomozi!

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage